Filmovi koji su promenili moj život

29.11.2005., utorak

Valter brani Sarajevo

Godina: 1972 Režija: Hajrudin Krvavac Uloge: Velimir Bata Živojinović, Rade Marković, Ljubiša Samardžić Žanr: Ratni Zemlja: Jugoslavija Siže: "Danas je dan, dan republike..." pevao je nekada Nele iz "Zabranjenog pušenja". Te republike više nema, baš kao ni obeležavanja njenog dana. Dana koga uglavnom pamtim po klanju svinja i jednom filmu: "Valter brani Sarajevo" sa Batom Živojinovićem u životnoj roli. Radnja filma je sledeća: nemačkim armijama u povlačenju očajnički treba gorivo. Valter, zagonetni i harizmatični vođa pokreta otpora može da ugrozi njihove zalihe. Nemci preduzimaju lukav plan da uklone tu prepreku. No ništa nije gotovo dok Valter ne kaže poslednju reč.

Carrie

Godina: 1976 Režija: Brian De Palma Uloge: Sissy Spacek, John Travolta, Piper Laurie Žanr: Horor Zemlja: SAD Siže: Nikada neću zaboraviti dan kada sam prvi put gledao ovaj film. Bilo je to u leto 1989. u Biogradu na moru (sad zvučim kao Bane iz "Grlom u jagode", ali ajde), u prizemlju hotela je postojala (a možda još uvek i postoji) hala u kojoj je stajao televizor. Bilo je prilično kasno (oko 23:30), u hali svega par entuzijasta; odraslih ljudi i ja balavac od svojih 10 godina zajedno sa njima. Šta da vam kažem, bukvalno sam se nakon filma bojao popeti uz stepenice strahujući da iza ćoška na mene ne vreba Carrie sa svojim urokljivim očima. Stari mi je posle govorio da sam te noći nešto i buncao u snu, ali to ne mogu da potvrdim... Elem, film je naizgled obična priča o životu jedne prosečne američke tinejdžerke. Sissy Spacek u ulozi Carrie, jednostavno je neponovljiva. Scena koja se ne zaboravlja, svakako je ona kada Carrie biva proglašena za kraljicu maturske večeri. U trenutku dok se na bini, sijajući od sreće, zahvaljuje ljudima koji su glasali za nju, glavni negativac u filmu koga glumi John Travolta sa vrha bine poliva punu kofu svinjske krvi direktno na Carrienu glavu. Trenutak u kome ona ćutke stoji na bini ulepljena krvlju i svojim očima punim užasa samo fiksira lica koja joj se posprdno smeju i prstima upiru na nju, apsolutno je jeziv. U tom momentu njena granica tolerancije puca i ona od maturske zabave napravi krvavi pir.

25.11.2005., petak

Off topic - Legendi...

Ovaj blog čini presedan. Povod jednostavan, u suštini tužan... Danas neću pisati o filmu, iako bi se o čoveku o kome je reč, to je i više nego izvesno, dao snimiti blockbuster (doduše već postoje neke TV ekranizacije, ali nije to to). Radi se o čoveku čije mi je ime i prezime prva asocijacija na zemlju "Gordog Albiona", iako rođenjem Irac dotični gospodin svoju je slavu stvorio u zemlji koja je izumila ovu magičnu igru, i koja je u međuvremenu mnogima postala i najvažnija (ne samo sporedna) stvar na svetu, poznata kao fudbal. U gradu smeštenom u centralnoj Engleskoj; gradu koji je večito bio u senci dva diva, metropole Londona i komšijskog Liverpoola, u gradu koji je iznedrio braću Galagher, u gradu dva fudbalska kluba: Citya i Uniteda ovaj čovek je živeo svoje najpoetičnije trenutke na opštu radost svih ljubitelja ove igre. Od 1963. pa sve do 1974. Manchesterski stadion "Old Traford", dom fudbalera drugopomenutog kluba mogao se podičiti da je na svom travnjaku nudio magiju. "Crveni đavoli" u tom periodu osvajaju domaće prvenstvo (1965, 1967) i Kup Evropskih Šampiona (1968), a dotični gospodin poslednjepomenute godine osvaja i prestižnu titulu najboljeg evropskog igrača godine. Za United je nastupio 466 puta, zabivši 178 golova. O tamnoj strani života ovog gospodina ne bih ovog puta, nije ni vreme ni mesto. Želim ga pamtiti samo kao genijalca na terenu, čoveka sa vicom, idola (sa svim vrlinama i manama). Ako se i oporavi iz ove teške situacije u kojoj se nalazi (što mu pored svih iskrenih poštovalaca njegovog lika i dela, i ja od srca želim), nikada neće biti zaboravljen. Dame i gospodo, one & only - Georgie Best.

24.11.2005., četvrtak

Galipolje

Godina: 1981 Režija: Peter Weir Uloge: Mel Gibson, Mark Lee, Bill Kerr Žanr: Ratna drama Zemlja: Australija Siže: Australijska kinematografija je u punom razvoju tek poslednjih nekoliko decenija, stoga nije teško razlučiti kvalitet kada konkurencija i nije bila neka. Režiser čiji je talenat svakako neosporan jeste Peter Weir. Baš u njegovim filmovima na naslovnim špicama prvi put su se pojavila imena sada već globalno popularnih Mela Gibsona, Nicole Kidman ili Rusella Crowa. Upravo je Gibson bio glavni akter filma koji je doživeo takav uspeh da je odmah omogućio da se za obojicu čuje i šire od šestog kontinenta. Radi se o filmu "Galipolje", u kojem je završna scena jedna od najdramatičnijih u filmskoj istoriji. Brzonogi atletičar, koga tumači Gibson u punom sprintu se probija kroz rovove istovremeno eskivirajući snajperske metke ne bi li stigao do komandira i preneo mu poruku generalštaba da se juriš odgađa. Uz maestralnu muziku Jean Michelle Jeara, napetost doseže vrhunac kada na svega nekoliko metara od komandira Gibson čuje pištaljku koja označava početak juriša, a ovaj fizički iscrpljen i emotivno slomljen bespomoćno pada na kolena.

21.11.2005., ponedjeljak

Casablanca

Godina: 1942 Režija: Michael Curtis Uloge: Humphrey Bogart, Ingrid Bergman, Paul Henreid Žanr: Drama Zemlja: SAD Siže: U filmu kojemu mnogi dodeljuju epitet "najlepše ljubavne priče ikada ispričane" postoje čak dve scene koje nose oreol "neponovljivih". Glumački BB duet (Bogart-Bergman) stvorio je takvu ljubavnu hemiju koja se posle ovog filma na velikom platnu teško dala više ikada ponoviti. Scena koja se u filmu hronološki pojavljuje prva, jeste ona kada Bergmanova u pratnji svoga supruga, jednog od osnivača nacionalnog oslobodilačkog pokreta Viktora Lasloa odlazi iz bara koji drži Rik (Bogart), a ovaj duševno slomljen nakon ponovnog susreta sa nesuđenom ženom svog života ostaje u kafani sam sa flašom žestokog pića i pijanistom Semom koji je svo vreme morao svirati njihovu pesmu. U monologu koji je tada usledio, Bogart izgovara još jednu od najupečatljivijih rečenica u istoriji filmske umetnosti - "Od svih kafana na kugli zemaljskoj, ona je ušla baš u moju". Druga antologijska scena "Kazablanke", jeste ona završna, kada u neočekivanom raspletu Bogart ipak pušta Bergmanovu da u Ameriku odleti sa Laslom, a on samo pogledom ispraća njen avion kako poleće sa piste u društvu saučesnika u bekstvu, policijskog oficira Luisa. Dok ih magla polako guta Bogart tapše Luisa po leđima i šeretski mu govori - "Znaš Luis, mislim da je ovo početak jednog divnog prijateljstva".

20.11.2005., nedjelja

Dečaci iz Brazila

Godina: 1978 Režija: Franklin J. Schaffner Uloge: Gregory Peck, Laurence Olivier Žanr: Triler Zemlja: SAD Siže: Dok nam se u zemlji ponovo povampiruju neki "nacionalni strojevi" i ini produkti, setio sam se veoma poučnog filma na datu tematiku. Priča prati jevrejskog lovca na naciste u ranim sedamdesetim godinama prošlog veka; a put ga odvodi čak u Brazil. Tamo nalazi jezovito otkriće, dečaka plavih očiju i kose sa zaliskom kao u Hitlera. Kao? Šok postaje još veći kada shvati da je "identičnih" dečaka više od jednog i da su raseljeni diljem planete u kojem odrastaju svoje detinjstvo istovetno firerovom. Ko ovo nije gledao, najtoplije mu preporučujem da isto konačno i uradi, a ko je gledao, i ovo mu je dovoljno... da se seti:)

13.11.2005., nedjelja

Rozmerina beba

Godina: 1968 Režija: Roman Polanski Uloge: Mia Farou, John Cassavetes, Ruth Gordon Žanr: Triler Zemlja: SAD Siže: Jeziva priča o sudbini jedne trudne žene čije je okruženje prepuno pobornika satanizma. Od muža pa do kućnog doktora, ama baš svi su ljubitelji Luciferovog lika i dela; najtraumatičniji deo filma je kada se klupko počinje odmotavati i jadnica počne shvatati da je i sama umešana u „igru“. Dete koje će roditi, đavolji je sin. Tema satanizma nije obrađena samo u „Rozmarinoj bebi“, Polanski će joj se ponovo vratiti u filmu „Deveta kapija“, nekoliko decenija kasnije. Ali o tome neki drugi put...

10.11.2005., četvrtak

H8

Godina: 1958 Režija: Nikola Tanhofer Uloge: Antun Vrdoljak, Vanja Drach, Fabijan Šovagović Žanr: Drama Zemlja: Jugoslavija Siže: Ovo je sigurno jedan od najboljih filmova koje je kinematografija bivše države iznedrila. To je još jedan od filmova koje sam prvi put gledao još kao klinac, a neću slagati ako kažem da sam ga i bukvalno odgledao u jednom dahu (svako ko ga je odgledao u tim godinama razumeće o čemu govorim:) Urađen poput kakvog članka iz “Crne hronike”, svojom tenzijom koja provejava od početka do kraja, H8 ne dozvoljava da mi misao odluta ni za trenutak Back projekcije u ovom filmu bolje su nego u većini onovremenih američkih spektakala i savršeno režisersko razlaganje prostora nadograđuju genijalan scenario koji se igra sudbinom likova i duboko uznemirava gledaoca svih 105 minuta(koliko i traje film). Lica su obični ljudi koji se komešaju putujućim autobusom i naizmenice zauzimaju smrtonosna prednja sedala. Uvodni deo filma nam je najavio popis mrtvih po brojevima sedala, ali nam nije otkrio njihov identitet. Polupodsvesna radnja putnika koji premeštaju svoje stražnjice, ne sluteći da izazivaju smrt, kida živce publici..

08.11.2005., utorak

Građanin Kejn

Godina: 1941 Režija: Orson Welles Uloge: Orson Welles, Joseph Cotten, Agnes Moorehead Žanr: Drama Zemlja: SAD Siže: Film koji je još od samog nastanka ušao u sve ozbiljnije filmske antologije opisuje uspon i pad čoveka - fikcije, multimilionera Čarlsa Fostera Kejna. Velsu je kao inspiracija za stvaranje scenarija poslužio život američkog novinskog magnata Vilijama Randolfa Hersta. Sam Herst je nastojao svim silama da prvo zabrani prikazivanje a zatim i da otkupi sve kopije i negativ filma da bi ga uništio svojim rukama. Srećom po filmski svet,nadobudni Herst nije uspeo u svojoj nameri. Antologijska scena ovog filma zapravo je i završna, saonice kojima se Kejn sankao kao dečak u svome rodnom selu sada gore u plamenu i kao čitav njegov pogrešno vođen život pretvaraju se u prah i pepeo. Kada objektiv kamere maksimalno zumira saonice koje gore, kroz vatru se jedva da nazreti ugravirana reč "Rouzbad", inače poslednja koju je kejn izustio pre nego što je umro i iz ruke ispustio staklenu kuglu u kojoj, kada se prodrma, pada sneg. I danas režiseri kao svojevrsni omaž Velsu, pri snimanju kadrova sa staklenom kuglom fokusiraju potpis na postolju kugle - "Rouzbad"

07.11.2005., ponedjeljak

Kratak film o ubijanju

Godina: 1987 Režija: Krzysztof Kieslowski Uloge: Miroslaw Baka, Krzysztof Globisz, Jan Tesarz Žanr: Drama Zemlja: Poljska Siže: Režiser najpoznatiji po trilogiji "Tri boje", snimio je ovaj film u rodnoj Poljskoj. U njemu obrađuje maksimu o akciji koju sledi reakcija, tj. kako društvo na ubijanje reaguje istovetno - ubijanjem. Film sadrži scenu koja je kasnije postala lična karta Kieslowskog; voajeristička, brutalna sekvenca koja neverovatno uverljivo prikazuje monstruoznost ubistva kada glavni protagonist hladnokrvno žicom davi taksistu.

05.11.2005., subota

Dečko koji obećava

Godina: 1981 Režija Miloš Radivojević Uloge: Aleksandar Berček, Predrag Marković, Dušica Žegarac Žanr: Drama Zemlja: Jugoslavija Siže: Kao prvo hvala Beogradoholiku što me podseti na godišnjicu smrti Milana Mladenovića, jednog od najboljih muzičara kojeg su ovi prostori ikada imali. Nisam znao na koji bih način dao svoj skroman doprinos obeležavanju ovog tužnog događaja, pa se odlučih napisati post o filmu koji me najviše asocira na Milana, a u kome se on pojavljuje u svega nekoliko kadrova (u sceni žurke u stanu sa ostatkom postave "Šarla Akrobate"; Kojom i VD-om). Ovaj film je jedan od retkih koji je, po mom mišljenju, uhvatio duh trenutka kada je "novi talas" bio mejnstrim, i kada su poslednji put bandovi poput Idola, Azre, Šarla (kasnije EKV-a) mogli biti ozbiljna konkurencija Lepoj Lukić, Oliveri Katarini i drugima. Radnja filma prati Slobodana Miloševića (!), uzornog mladića iz ugledne beogradske porodice, kome se život iz korena menja kada ga verenica u nastupu ljubomore udari veslom u glavu! Od tada za njega ne postoji ništa drugo sem muzike i traženja bolje furke.

Leptirica

Godina: 1973 Režija: Đorđe Kadijević Uloge: Petar Božović, Mirjana Nikolić, Slobodan Perović Žanr: Horor Zemlja: Jugoslavija Siže:Ljubav izmedju Strahinje i Radojka prekida Radojkin otac ne želeći da ćerku uda za siromašnog čoveka. U isto vreme u selu počinju naglo da umiru vodeničari i seljaci smatraju da je to delo vampira i nečistih sila. Iskreno, filma se sećam samo kroz maglu jer sam ga gledao još davno u detinjstvu i više ama baš nikada nisam naleteo na njega da ga ponovo pogledam. Znam samo jedno; da je taj film ostavio izuzetan utisak na mene, te da sam i sad, kad ga se setim onako maglovitog, siguran da se radi o jednom od najstrašnijih filmova atmosfere ikada. Valjda će se neko setiti iz arhive izvaditi ovaj dragulj(usudio bih se reći i) svetske kinematografije i još jednom ga zarolati na projektoru, na radost svih nas, ljubitelja sedme umetnosti.

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv